NASI VELIKANI
Djura Jaksic (1832 - 1878)
Buduci pesnik i slikar, uveden u maticnu knjigu kao Georgije
rodio se 27. jula 1832. godine u Srpskoj Crnji. Ugledni
paroh Dionisije Jaksic i njegova supruga Hristina dobili su
sina prvenca Georgija - Djuru, a srpska knjizevnost i
slikarstvo jednog od najznacajnijih stvaralaca.Kuca
pesnikovog oca i danas je nedaleko od, za svoje vreme,
raskosne barokne crkve podignute 1788. godine. U crkvi se
danas cuvaju, osim starih ikona iz XVIII veka i ikone nad
pevnicama, prestone ikone, ikone na dverima i na tronovima,
koje je Djura Jaksic naslikao u Becu 1852 godine. Otac
pesnika Djure Jaksica, Dionisije Jaksic (1806 -1878), seoski
svestenik, bio je intelektualac, visokoobrazovan i kulturan
covek. Imao je razumevanje za muziku, slikarstvo (o tome
postoji svedocanstvo Djure Jaksica), pa i za literaturu. Jos
kao mladic, u djackim danima, okusavao se u "stihotvorstvu".
Svoje puno shvatanje kulture manifestovao je i time sto je,
mada uz najvece materijalno naprezanje i zrtve, skolovao
svojih pet sinova: Djuru, Maksima, Marka, Jovana i
Veminijana. Sva braca, kao i sinovi Djure Jaksica, istakli
su se u politickom i javnom zivotu Vojvodine.
Mileta Jaksic (1863 - 1935), mada mu je definitivno priznato
ugledno mesto u srpskoj literaturi, nekako stalno je ostao u
senci svog strica Djure.U Autobiografiji, uz pismo upuceno
iz Beca (22. februara 1860) Djordju Popovicu, Djura Jaksic
je opisao svoje skolovanje od Segedina preko Temisvara do
Peste.
U
svojim Uspomenama, od dogadjaja radosnih i tuznih,
dozivljenih u revoluciji 1848., Jaksic je sagradio
"majesteticku romanticnu viziju tih dana", posvecenu drugu
iz mladosti Jovanu Jovanovicu Zmaju.
Djura
Jaksic obicno sa puno topline pominje svoje knjizevne
ucitelje: Petefija, Bajrona, Jolesa. O Danielu cuti, jedino
govori o ljubavi svog oca prema belikom slikaru. U Veliki
Beckerek (Zrenjanin), kod tada najslavnijeg slikara
Konstantina Daniela (1803 -1873), Jaksic je dosao aprila
1849. godine. Danielov uticaj na likovno formiranje mladog
Jaksica vidan je na delima nastalim izmedju putovanja u Bec
i Minhen. "Radjena su sa reminiscencijama na
bidermajersko-danielovsko-becki manir"
Draga Gavrilovic(1854 - 1917)
Rodjena je 1854. godine u Srpskoj Crnji, u porodici uglednog
i postovanog crnjanskog trgovca Milana Gavrilovica. Osnovnu
skolu zavrsila je u Novom Sadu, a uciteljsku, u vremenu od
1875. do 1878. godine u Uciteljskoj skoli u Somboru. Od
1880. do penzionisanja, 1911. godine radila je u Crnji, kao
srpska narodna uciteljica. Bila je veoma krhkog zdravlja.
Jos kao ucenica uciteljske skole cesto je zbog bolesti
odustvovala. U toku trogodisnjeg skolovanja imala je 540
"izgovorenih" i 20 "neizgovorenih" izostanaka.
Od
proleca 1900. godine sve je cesce i sve duze otsutna u
skoli, sto skolskim vlastima, siromasne crkvene opstine
crnjanske, pricinjava posebne teskoce, jer joj moraju i
davati platu i placati "zamenicu".
Umrla
je od tuberkuloze, 1917. godine u Srpskoj Crnji, u 63.
godini zivota.
Knjizevno stvaralastvo Drage Gavrilovic jos uvek je
nedovoljno izuceno. Knjizevnik Bogdan Ciplic, bliski Dragin
rodjak, pronasao je u oskudnoj zaostavstini njezinoj rukopis
sa naslovom "Spisak mojih radova". Prema ovom spisku,
verovatno pravljenom po secanju, jer su neke godine i
naslovi netacni, Draga je napisala dva romana, "Iz
uciteljskog zivota", objavljen u "Javoru" 1884. i "
Devojacki roman" objavljen takodje u "Javoru" 1889. Pored
toga, prema spisku, objavila je i 13 pripovedaka, par
polemickih clanaka i nekoliko decjih pesama objavljenih u
"Nevenu".
Najvise svojih pripovedaka objavila je u Nedeljnom listu za
prosvetu, privredu i zabavu naroda, "Sadasnjost", koji je
izlazio u Kikindi. Ceste teme o kojima pise, mada se nikada
nije udavala, su problemi zenidbe i udadbe na selu. Ovu temu
srecemo u citavom nizu Draginih pripovedaka: "Razume se, onu
lepsu", "Baba devojka", "Sudjenik", "I ona je uskocila",
"Ona je, srce mi kaze". No pored ovih, Dragu interesuju i
druge teme. U propovetci "Misli u pozoristu", uporedjuje
odgovornost u poslu oko prosvecivanja naroda, srpsku narodnu
uciteljicu i srpsku narodnu glumicu.
Draga
Gavrilovic je, verovatno, prva zena u srpskoj knjizevnosti
koja pise romane.
Mileta Jaksic(1863 - 1935)
Djurin sinovac, Mileta Jaksic, rodjen je u Srpskoj Crnji
1863. godine. Osnovnu skolu zavrsio je u svojoj rodnoj
Crnji. Po zavrsenoj osnovnoj skoli, otac ga upisuje u Veliku
srpsku gimnaziju u Novom Sadu, gde je vec bio djak njegov
brat od strica, Milutin Jaksic. Osmi razred gimnazije i
maturu zavrsio je u Osijeku, skolske 1888/89. godine.
Sledece skolske godine upisuje se u Bogosloviju u
Karlovcima. Po zavrsenoj bogosloviji, upisuje se na
Filozofski fakultet u Becu, koji, iz materijalnih razloga,
napusta vec posle nekoliko meseci. Od 1896. go kraja 1899.
godine, Mileta je nastavnik Monaske skole u Hopovu u kojoj
predaje sprski jezik, istoriju i omilitiku. Posto je monaska
skola ukinuta, trazeci novo zaposlenje, jedno vreme Mileta
provodi u Crnji, odakle odlazi u Temisvar, na duznost
konzistorijalnog podbeleznika. I u Temisvaru ne ostaje dugo.
Cinovnicka sluzba ga ne privlaci, cesto napusta kancelariju
da bi prosetao temisvarskom tvrdjavom.
Posle
ovih seljakanja, Mileta se konacno, na duze vreme
stabilizuje u Crnji. 1904. godine, kao "mirski" svestenik,
prima parohiju svog preminulog oca i ostaje u Crnji sve do
1920. godine. Te godine prelazi u Novi Sad, na duznost
bibliotekara Matice Srpske. No, i ovde se dugo ne zadrzava.
Vec pocetkom 1922. godine je u Beogradu, gde je i umro,
1935. godine.
Sahranjen je na Novom groblju, pored svog strica, Djure
Jaksica.
U
knjizevnosti se javlja veoma rano. Prvu pesmu objavio je vec
1884 godine u Zmajevom "Nevenu" kada je imao samo 15 godina,
prvu ozbiljnu pripovetku "Crno mace", objavio je 1892.
godine.
Milutin Jaksic(1863 - 1937)
Sinovac Djure Jaksica, sin siromasnog seoskog ucitelja sa
petoro dece, Milutin Jaksic je rodjen 1863. godine u Srpskoj
Klariji (Radojevo) gde mu je otac tada bio ucitelj. Osnovnu
skolu zavrsio je u svom rodnom mestu, a Veliku srpsku
gimnaziju u Novom Sadu. Po zavrsenoj gimnaziji, upisuje se u
Bogosloviju u Karlovcima. Interesujuci se vec tada, veoma
zivo za nauku, Jaksic se ne zadovoljava zavrsenom
bogoslovijom, vec se upisuje na Pravni fakultet u
Budimpesti. Verovatno bi doktorirao prava, jer je vec bio
polozio dva "rigoroza", ali se upravo u to vreme ukazalo
upraznjeno mesto profesora - katihete u Novosadskoj
gimnaziji. Jaksic je jos ranije zeleo da se stalno nastani u
Novom Sadu, gde su mu ziveli prijatelji, te stoga prihvata
ovo mesto. Na duznosti profesora Novosadske gimnazije ostaje
samo godinu dana. Vec krajem 1890. godine bude izabran za
profesora Karlovacke bogoslovije, koja je u to vreme bila u
rangu fakulteta, u svojoj 28 godini zivota. Zbog bolesti,
napusta mesto profesora i 1903. godine se penzionise. Vraca
se u Srpsku Crnju, gde sa malim prekidima zivi do smrti. Svo
vreme trajanja Prvog svetskog rata, Milutin je, kao i dosta
njegovih istomisljenika, proveo po Austrougarskim zatvorima.
Prijatelji su mu predlagali da moli vlasti da ga puste na
slobodu. No, Jaksic, oprobani politicki borac i veliki
junak, koji se nikada nikome nije pokorio, mirno im je
odgovorio:
"Nisam trazio da budem zatvoren, necu moliti ni da me
puste".Po zavrsetku rata, bude izabran u Ustavotvornu
skupstinu, kao poslanik gornjeg Banata, ali razocaran
politikom koja je vodjena, veoma brzo vraca mandat i povlaci
se iz politike do smrti. Umro je u Srpskoj Crnji 1937.
godine.
Milutin Jaksic je prvenstveno istoricar. Veoma se ozbiljno
bavio istoriskom naukom. Napisao je citav niz istoriskih
studija i clanaka, a najvaznije su mu studije o Patrijarhu
Arseniju VI Sakabendi i studija o Mitropolitu Vicentiju
Jovanovicu. Pored bavljenja istoriskom naukom, Milutin je
veoma aktivno ucestvovao u svim drustvenim zbivanjima u
Vojvodini onoga doba. Oko cetrdeset godina aktivno je
saradjivao u "Letopisu" Matice Srpske, zivo se zalazuci za
reformu ove stare kulturne institucije Vojvodine.
Aktivno se bavio i knjizevnoscu. Prve njegove decje pesme
stampane su u Zmajevom "Nevenu". Napisao je i izvestan broj
pripovedaka, objavljenih u raznim casopisima i kalendarima
toga doba. Najpoznatija pripovetka mu je "Mija Brodar".
Kompletno stvaralastvo Milutina Jaksica jos uvek je
nedovoljno izuceno.
Momcilo Milankov
Rodjen je 1924. godine u Srpskoj Crnji, gde je zavrsio i
osnovnu skolu. U Zrenjaninu je zavrsio tadanju Trgovacku
akademiju, a u Beogradu Ekonomski fakultet. Jedno vreme
radio je kao novinar Radio Beograda, a poslednjih nekoliko
godina radi kao jedan od urednika Izdavackog preduzeca
"Prosveta" u Beogradu.
U
knjizevnosti se javlja 1951. godine. Prva zbirka
pripovedaka, "Odlomci iz traganja za Majom" izasla mu je
1957. godine. Od tada je objavio nekoliko zbirki
pripovedaka: "Crveni krovovi" 1960. godine, "Doba muskih",
"Potonulo ostrvo" 1967. godine. Pored pripovedaka, Milankov
pise i romane. Do sada je objavio tri: "Jesenji dogadjaj"
1958. godine, "Covek s loptom" 1961. i "Klupa na kraju
sveta" 1964. godine.
U
svom bogatom proznom stvaralastvu, Milankov se ogleda i u TV
drami. Napisao ih je ukupno pet, od kojih su "Otrovna
biljka" i "Svecanost na usputnoj stanici" veoma lepo
primljene kod televizijskih gledatelja.
Voijslav Kuzmanovic
(Autobiografija iz 1971. godine)
Rodio
sam se 1. V. 1930 u Srpskoj Crnji. Maturirao sam u
Zrenjaninu 1948. godine. Iste te godine upisao sam medicinu
u Zagrebu. 1953 godine apsolvirao sam, ali nisam nikada
zavrsio studiranje iako mi je preostalo samo nekoliko
ispita.
Prvu
pripovetku stampao sam 1953 godine u jednom Splitskom
casopisu. Vec 1956 godine izdavacko preduzece "Zora" iz
Zagreba izdaje mi knjigu novela "Petar na pijesku". Posle
toga pisem uglavnom radio i TV drame. 1959 godine sam dobio
nagradu grada Zagreba za radio dramu "Ubio sam Petra". 1964
godine dobio sam Veliku nagradu Poljskog radija kao najbolji
strani autor godine za radio dramu "Kucanje". Do danas sam
napisao preko 40 radio i TV drama koje su izvodjene na skoro
svim evropskim radio stanicama. 1968 i 1969 godine izasle su
mi dve knjige u Pragu na ceskom jeziku. Knjiga novela i
knjiga radio drama. U dve antologije najboljih radio drama
sveta na ceskom i nemackom jeziku nalaze se i moje radio
drame. Ovog leta u Zagreb u mi izlazi knjiga u kojoj je
izbor od 13 radio drama. Stalno sam zaposlen na
Radioteleviziji Zagreb kao urednik u umetnickom programu
radija.
Aleksandar Zarin
Rodjen u Srpskoj Crnji 1923. godine. Likovnu akademiju i
specijalan tecaj zavrsio u Beogradu. Prvi put izlagao 1950.
godine. Samostalne izlozbe u Beogradu 1956, Smederevu 1957,
Novom Sadu 1962, Srpskoj Crnji 1962. Izlagao na kolektivnim
izlozbama u zemlji sa ULUS-om, Grupom Samostalni, Grupom
Prostor 8, na izlozbama SLUJ-a, Oktobarskom salonu, izlozbi
NOB u delima likovnih umetnika, izlozbi Savremena srpska
umetnost u Zagrebu. Ucestvovao na izlozbi Savremena
jugoslovenska umetnost u Lozani 1962. Dobitnik je sledecih
nagrada: Prva nagrada za spomenik Jovanu Popovicu (Kikinda
1950), za spomenik Branku Radicevicu (Beograd 1952), za
spomenik Otporu (Ada 1960), Nagrada Oktobarskog salona u
Beogradu, Nagrada "RENO" u Holandiji, Forumovom nagradom
1962, nagradom Umetnicke galerijie u Ecki 1962, prva nagrada
za spomenik Pozarevackom odredu 1970, prva nagrada za
skulpturu "U slavu rada" (Krusevac). Izveo je vise javnih
spomenika.
Docent Akademije za likovne umetnosti u Beogradu.
|
